Ovih dana baš intenzivno pada. Kiše ne fali. Oće li padat još nešto, ne zna se!
Slovne tvorevine su najpostojaniji izdanci identiteta. Brisanje i mijenjanje nerazumljivog uz neograničenu dozu nesojluka, omogućilo je proživljavanje najtežih istorijskih perioda. Sudionici smo torture nehumanosti, maskenbala sa samo jednom maskom. Bez improvizacija na Divljem balkanu. Mi smo ponornica. Ne viđeli se nikad!
Čujem li to da batalim? Samozadovoljavate se ćutanjem, ali intelektualno. U ‘ladovinu ne śedim bez kad dobro upeče, a sad se pometosmo. Jeste li zato u kuću? Grijete li se na pelet ili na drva? Da podura do ljeta.
Ustvari, i ne trebate nam ništa. Nama treba da se desi narod, ali kod nas narod izlazi na ulicu jedino kad ima platu 1 000 – 1 500 eura (načekaćemo se gordog, časnog i poštenog naroda. A plate sad kad se povećaju za nekoliko procenata – bićete mi cipan cijeli zadovoljni). A vi nekako volite predstave IZA ZAVJESE. U backstage-u istine. Poklonite se i počnite, odigrajte za sebe i familiju. Bačite nas u śenku.
Još uvijek čuvate zadnjice i ustajete samo nadređenima. Shvatate li da je nakon čitavog života u privilegijama licemjerno da nam kradete posljednje mrve kiseonika. Puštite nas bar da ronimo na dah, a da nam ne zaustavljate dovod do disaljke. Bar malo dostojanstva nam pokažite, da rastete iz našeg korijena. Da olistamo kako treba – potrebni ste i vi. Listaj goro – cvjetaj cvijeće!
Ko li vam je savjest zamotao u papir od bombonjere? A ni slatko, ni gorko! Vezete li goblene ka’ za zidove kuće na selu? Śetili ste se da i selo imate. Nek je vječna!
Prelijećanje i slijećanje na pistu novopridošlih. Ko je kapetan kome vjerujete? Ko vam je kopča ili preko stjuarta sve obavite? Na vaše kalendare se nije micala prošlogodišnja avgustovska ljepotica u bikiniju. Vaši satovi su se zaustavili i ka međedi… spavate li, spavate… Ka’ da ne živimo na isto mjesto. Mi robovi slobode, a vi bičujete ćutanjem. Tragovi lajinjanja po leđima će proći, ali po srcu nas udarate najjače. Sve po istom mjestu. Pukosmo za pravo, čast i slobodu! “Pobeguljo” čekaju li našu slobodu nove rešetke? Glavom ćemo kroz zidove!
A, eto i ne znamo, ko ste vi? Kojim potokom idete do rijeke? Peremo li noge kod istoga krša? Koji će vam sunovrat dati za pravo da se ulijete u rijeku. Donesite vaša debla da ih privežemo. I splavovi plove, zar ne? Mi bismo do mora. Biće gratis za vas i vaše. O, vi veličanstveni stvorovi, oprostite mi što sam u jezičkoj nedoumici… Neka bude čisto!
O vi: bivše i bivši… svi vi što ste aterirali pred najezdom maskenbalske gluposti, o narode – ponosni i ćutljivi – u koliko ste navili sat da zvoni? Zvonio je već, no ste rekli – ajd još 5 minuta, a onda znate kako ide…
No, ipak stvari treba gledati sa vedrije strane. To što kiši u novembru je iznenađujuće kao i snijeg u januaru. Ali smo navikli, godinama je tako. Sad nam uz kišobrane treba i odlična gas maska jer može ko doć da sve bude demokratski. Plačem kad me ne gledaju. Trpim da se ne vidi.
Koaliciono je mistifikacija nemogućeg. Ko neće u crveno, jer misli da ga može dofatit alergija rodoljublja, nek obuče nešto drugo. I to što mu na srce nije ka nama, ni to nema veze, čim dođe – hipnotisaćemo ga. Ludi smo, ali prenosimo pozitivu. Okrenućemo vas bez velikih obećanja. Bez galerija za budale na muralima. Mi nećemo otvarati takve izložbe i dobrodošli ste jer u dubini duše znate da smo u pravu. To što vas je kućna istorija naučila pogrešno – poštovaćemo, ali u ovi dom se rodiste, mlijeka napiste, voljeti naučiste… Završimo ovaj maskenbal! Podesimo se na normal. Napravimo fabriku za izvoz ljepote. Kako da sladi ko ne radi?
A vi što nas iźedoste, relaksirajte se malo. Padaj silo i nepravdo!
A o nama? Opet svako na svoju bandu, zato nikom ne valjam više! Nisam se opredjelio. Ukradoše mi srce i tapšu po ramenima. Od rođenja kad se biralo – ja birah kako ne treba. Odabrah i sad Crnu Goru. Svi pominju herojski Belveder, a ja sa braćom i sestrama bjeh na Adžića krivinu. Padosmo.
E, jebise kišo.
sto je zeku?
nema vise drzavnih para pa je popustio sa zivcima