Žene i pravo glasa na Balkanu i u svijetu: „Stvarno i suštinsko izjednačenje žena sa muškarcima je proces koji traje"

„U politici, ako hoćeš da se nešto kaže, traži to od muškaraca. Ako hoćeš da se nešto uradi, traži to od žena”, jedna je od čuvenijih izjava nekadašnje britanske premijerske Margaret Tačer.

Ova izjava Tačer, kojoj su zbog načina vođenja politike i društva dali nadimak „Gvozdena Lejdi”, gotovo da je potpuno preslikana sa reči na dela u Finskoj gde koalicionu vladu čine pet partija, a na njihovom čelu su sve žene. Upravo je ova zemlja, pre više od 100 godina, donela revolucionarni zakon da žene imaju pravo da biraju i da budu birane.

U nekim zemljama i danas, u 21. veku, borba do ženske slobode i prava još uvek traje, a u mnogim društvima i dalje se bore da im status bude suštinski, a ne samo na papiru, izjednačen sa muškarcima.

Kako je bilo na Balkanu

U Kraljevini Jugoslaviji, u periodu između dva svetska rata, žene nisu imale pravo glasa, ali im ono nije bilo uskraćeno Ustavom. Ustavom je bilo predviđeno da izborni zakon, prilikom raspisivanja izbora, reši pitanje prava glasa žena.

„Međutim, svaki put kada su raspisivani izbori, izborni zakon nije predviđao pravo glasa za žene”, kaže istoričarka Ljubinka Škodrić za BBC na srpskom.

Između dva svetska rata postojala je Ženska stranka koja je se zalagala za prava žena i za usvajanje prava glasa za žene. Međutim, 1929. godine kralj Aleksandar Karađorđević zavodi diktaturu i zabrannjuje rad političkim partijama, među kojima je i Ženska stranka. Nekoliko godina kasnije, osnovan je Ženski pokret, koji je zajedno sa aktivistkinjama Komunističke partije Jugoslavije, vodio aktivnu borbu za pravo glasa žena.

Procenjuje se da je u partizanskim jedinicama, antifašističkom pokretu i drugim aktivnostima na različite načine učestvovalo oko dva miliona žena. Jugoslavija je u ratu izgubila 1.7 miliona od skoro 14 miliona stanovnika, a među žrtvama je bilo oko 600.000 žena.

U avgustu 1945. na osnovu Zakona o biračkim spiskovima, žene su stekle pravo učešća na izborima te godine, a Ustavom Federativne Narodne Republike Jugoslavije, donetim januara 1946. žene su izjednačene sa muškarcima u svim oblastima državnog, privrednog i društveno-političkog života.

Posle rata, žene su ušle u sastav vlade, neke su postale ministarke poput Mike Mitrović Đilas.

„Međutim, tu postoje značajne razlike, jer je to jedan deo u procesu emancipacije, a stvarna i suštinsko izjednačenje žena sa muškarcima je proces koji traje”, kaže Škodrić.

Kako je danas u Srbiji?

Srbija je 2020. godine godine povećala najmanji neophodan broj žena na izbornim listama sa trećine na 40 odsto.

U Vladi Srbije je danas 10 ministarki i 13 ministara, a u Narodnoj skupštini sedi 97 poslanica i 153 poslanika. Po tome je Srbija na 29. mestu od 190 zemalja po broju žena u parlamentu.

Od uvođenja višestranačja devedesetih godina prošlog veka, u Vladi Srbije nije bilo više žena-ministarki nego danas. Međutim, „to što danas imamo gotovo 40 odsto žena u Skupštini Srbije i žene na istaknutim političkim mestima ništa ne menja”, kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

„Niti će politika biti humanija, niti će ženama biti bolje, uz stalnu strepnju da se mogu izgubiti već dostignuta prava”, rekla je Ignjatović u nedavnom razgovoru za BBC na srpskom.

A kako je danas u Finskoj?

Zemlja na severu Evrope i dalje uživa reputaciju „pionira ravnopravnosti”.

Žene u Finskoj imaju pravo glasa od 1. juna 1906, sedam godina pre Norveške, 38 godina pre Francuske i 66 godina pre Švajcarske. Ova zemlja sa 5,5 miliona stanovnika, postala je članica Evropske unije 1995. godine.

Pre dve godine, 34-godišnja Sana Marin izabrana je za premijerku – najmlađa osoba na svetu koja predvodi vladu. Njenu koalicionu vladu levog centra čine pet stranaka, a na čelu svih su žene.

U parlamentu, među 200 poslanika, 92 su žene.

Nera Bećiroski, rodom iz Prizrena, doselila se u Helsinki kada joj je bilo 11 godina. Danas studira farmaciju i aktivna je u Feminističkoj stranci, te se priprema za opštinske izbore u tom gradu. Bećiroski kaže da ne može da se poredi radi vlade premijerke Marin „sa prethodnicima, jer smo više od godinu dana u krizi”, kaže ona. Ipak ova vlada „ne želi da napravi iste greške, već radi na tome da poprave užasne efekte pandemije i razmišlja dugoročno”,

„Žele da prave planove koji će imati pozitivne efekte i narednih 50 godina i da zbrinu mlade ljude”, kaže Bećiroski za BBC na srpskom.

Čini joj se da žene koje su u vladi „bolje vode razgovor, jer žene uvek moraju da imaju dobre argumente”. Njoj smeta to što se misli da je u Finskoj situacija bolja što se tiče ravnopravnosti žena jer – žene i dalje imaju manje plate od muškaraca.

„Određeni poslovi se računaju kao ženski i oni su ili malo ili uopšte nisu plaćeni, poput brige o deci i starijim osobama”, kaže Bećiroski.

Pravo žena da glasaju u svetu

Žene danas imaju pravo glasa u gotovo svim državama sveta.

Na Novom Zelandu koji je 1889. godine bio britanska kolonija, ženama je dato pravo da glasaju, ali im nije bilo dozvoljeno da se kandiduju na izborima, odnosno da budu birane.

Zakon koji je svim punoletnim ženama dao pravo da biraju i budu birane usvojen je 1902. godine, ali ni australijski ni novozelandski zakoni nisu se odnosili na žene aboridžanskog porekla.

Lihtenštajn je poslednja evropska zemlja koja je dala pravo ženama da glasaju. Bilo je to 1984. godine.