Mogućnost ugradnje solarnih panela, pored tri hiljade domaćinstava, dobiće i 500 preduzeća, odnosno malih proizvodnih pogona i javnih ustanova u Crnoj Gori, odlučio je Odbor direktora Elektroprivrede (EPCG).
Odbor je usvojio idejno rješenje i Studiju izvodljivosti projekata, za čiju će realizaciju biti odgovoran Projektni odbor sa predsjednikom Borda direktora EPCG, Milutinom Đukanovićem, na čelu.
Iz EPCG su naveli da će u Projektnom timu biti član Odbora direktora elektroenergetske kompanije, Rajko Radusinović, ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratko Mitrović, vršiteljka dužnosti generalne direktorice Direktorata za razvoj u Ministarstvu ekologije, Radmila Lainović, kao i izvršni direktor i rukovodilac direkcije za razvoj i inženjering u EPCG, Nikola Rovčanin i Ivan Mrvaljević.
U Projektnom odboru će biti i državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija, Marko Perunović, predstavnik Ministarstva kapitalnih investicija Aleksa Ćulafić, predsjednik Odbora direktora Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS), rukovodilac njegove operativne direkcije, izvršni direktor i predstavnik te kompanije, Rajko Radošević, Vladimir Ivanović, Vladimir Čađenović i Boris Ostojić.
Među članovima tog tijela su i direktor Uprave za nekretnine i imovinu, Koča Đurišić, vršilac dužnosti direktora Fonda za zaštitu životne sredine, Draško Boljević, predstavnik Eko fonda Andrej Nedović, predstavnici Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), Bogdan Minić, Stevan Čanović i Branko Knežević, predsjednik Opštine Nikšić Marko Kovačević i državni sekretar u Ministarstvu finansija Janko Odović.
Menadžer projekta je direktor Funkcionalne cjeline Proizvodnja, Bojan Đordan, a formirano je i više radnih grupa koje će se baviti realizacijom raznih segmenata projekata.
Odbor direktora EPCG donio je odluku o raspisivanju javnog poziva za finansiranje projekata Solari 3000+ i Solari 500+, čija je procijenjena vrijednost 30 miliona EUR. Pravo učešća će imati domaće i strane finansijske institucije.
Iz EPCG su kazali da ti projekti predstavljaju početak energetske tranzicije u Crnoj Gori i jednu od najznačajnijih investicija u energetskom sektoru u posljednjih 40 godina, a da je njihov cilj svođenje emisija CO2 na najmanju moguću mjeru i očuvanje životne sredine.
„Ovim projektom će se omogućiti da tri hiljade domaćinstava, koja stanuju u individualnim stambenim objektima, dobije instalacije fotonaponskih, odnosno solarnih panela i od potrošača i kupca postanu proizvođači i prodavci električne energije. Takođe, investicija će omogućiti da se i 500 preduzeća, odnosno malih proizvodnih pogona i javnih ustanova, kandiduje za učešće u projektu“, objašnjeno je iz EPCG.
U realizaciji projekta važnu ulogu imaće ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma i kapitalnih investicija, lokalne samouprave, CEDIS, a posebno Eko fond, koji će sredstva koja će mu uplatiti EPCG iskoristiti da subvencioniše korisnike sa najmanje 20 odsto vrijednosti instalacije, tako da će svaki učesnik u projektu dobiti subvenciju od hiljadu do pet hiljada EUR.
„Na taj način, građanima i preduzećima biće omogućeno da im u periodu otplate kredita za opremu, od pet do sedam godina, rata i račun za električnu energiju ne prelaze dotadašnji iznos računa za električnu energiju. Nakon tog perioda, sledećih 20 godina, električna energija za korisnike biće besplatna“, rekli su iz EPCG.
Kompletan projekat će se realizovati u periodu do šest mjeseci od potpisivanja ugovora o finansiranju. Planirano je da se u narednih pet godina projekti, Solari 3000+ i Solari 500+, realizuju dva puta godišnje.
U cilju realizacije projekta, šansu da se zaposle u EPCG dobiće veliki broj građana s obzirom da će za oba projekta biti raspisan konkurs za 500 novih radnih mjesta.
„EPCG je, u skladu sa dugoročnim ciljevima, strategijom održivosti i bilateralnom saradnjom sa EU, u cilju smanjenja emisije CO2, inicirala projekte koji se odnose na zamjenu i smanjenje korišćenja štetnih izvora energije“, navodi se u saopštenju.
Tako EPCG razvija i projekte izgradnje vjetroelektrane Gvozd, plutajućih solara na hidroakumulacijama, solarnih elektrana na neplodnom zemljištu, kao i solarnih elektrana, Velje brdo i Briska gora. Radi se i na projektu ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja, realizaciji projekta hidroelektrana Komarnica i Kruševo, ugradnji osmog agregata u HE Perućica te projektu regulacije voda u Nikšićkom polju.
„Realizacija tih projekata učiniće da državna elektroenergetska kompanija, kako je i obećano, postane lokomotiva privrednog razvoja Crne Gore“, poručili su iz EPCG.
