Kontrolor Agencije za zaštitu ličnih podataka 24. maja obavio je kontrolu u Upravi policije povodom priče objavljene u Pobjedi da policija već neko vrijeme pravi bazu podataka o učesnicima patriotskih protestnih skupova – foto i video dokumentaciju, lične podatke i sve ostale dostupne informacije o građanima, ali Agenciji još nije vraćen potpisani zapisnik ili prigovor na ovaj dokument.
Kontrolu je inicirao član Savjeta AZLP Muhamed Đokaj koji je to i najavio nakon što smo objavili prvi tekst 12. maja.
KONTROLA
– Kontrolor Agencije uradio je nadzor i sačinio zapisnik koji je dostavljen policiji na potpisivanje i eventualni prigovor. Nadzor je urađen 24. maja, ali nam još nije vraćen potpisani zapisnik ili prigovor. Nadam se da je adekvatno utvrđeno činjenično stanje i izjasniću se o sadržaju kada se policija izjasni, jer ne mogu da komentarišem dok ne dobijemo od njih zvaničan odgovor – rekao je Đokaj juče za Pobjedu.
Poručio je da ukoliko budu konstatovane povrede ljudskih prava očekuje reakciju institucija.
– U konkretnom slučaju radilo bi se o povredi ličnih podataka građana koji su prikupljeni putem kamera od strane policije. Obradovalo me obećanje ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića koje je dao u Skupštini Crne Gore da, kako je rekao, ko god bude kršio ljudska prava biće razriješen – istakao je Đokaj.
Dodaje da ako budu konstatovane povrede ljudskih prava u ovom slučaju to bi bilo pravo na privatnost i pravo na zaštitu ličnih podataka koja su, ističe on, Ustavom zagarantovana prava, a prepoznata su i u međunarodnim dokumentima.
– Pogotovo ću izdvojiti član osam Evropske konvencije o ljudskim pravima, ali sačekajmo zapisnik – zaključio je Đokaj.
Član osam Evropske konvencije odnosi se na pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, a u stavu dva se ističe da javna vlast ne smije da se miješa, „vršenje ovog prava, osim ako je takvo miješanje predviđeno zakonom i ako je to neophodna mjera u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti, ekonomske dobrobiti zemlje, sprečavanja nereda ili sprečavanja zločina, zaštite zdravlja i morala ili zaštite prava i sloboda drugih“.
Nakon što je Pobjeda 12. maja objavila informaciju o bazama podataka o učesnicima patriotskih protestnih skupova koje, prema našim nezvaničnim izvorima, prave u policiji, istog dana oglasili su se i iz Ministarstva unutrašnjih poslova i iz Uprave policije uz konstataciju da policija posao obavlja u skladu sa zakonom i da ne krši propise.
Poslije nekoliko dana, međutim, redakciji se obratila Podgoričanka čije iskustvo je potvrdilo našu priču.
PRIJAVA
Kako smo pisali, policija je 13. maja uručila njenom sinu prekršajni nalog u kojem se navodi da se on, 9. maja, oko 18.30 sati, na Bulevaru Cetinjski put u Podgorici nepropisno zaustavio, a kazna je 60 eura.
U prijavi, u koju smo imali uvid, naveden je i njegov matični broj, marka automobila, broj registarskih tablica.
– I ništa ne bi bilo sporno da je on učestvovao u toj auto-koloni. Ali nije. Automobil je moj, registrovan na moje ime i ja sam, sa svojom prijateljicom, bila na protestu. Otkuda njima ime i lični podaci mog sina?! Nije bio sa nama tog dana. Ova prijava jasno dokazuje da oni prave baze podataka o učesnicima patriotskih skupova. On je bio na nekim protestima. Znači, evidentirali su ga – ispričala je ona Pobjedi.
Đokaj je ranije za Pobjedu objasnio da „policija ima zakonski osnov za prikupljanje i obradu podataka, ali se mora kretati u okviru onoga što je u zakonu propisano i nikako drugačije“.
– Nikako više od obima koji im je dozvoljen. Ukoliko policija prikuplja podatke za pravljenje neke nove baze to bi značilo kršenje zakona – istakao je Đokaj.
Kako smo pisali, više izvora Pobjedi je ispričalo da patriotske auto-kolone svake nedjelje snima više policijskih kamera, a inspektori u civilu i mobilnim telefonima prave fotografije.
– Onda se iz video snimaka „vade“ slike učesnika i radi se identifikacija. Svaki učesnik auto-kolone koji je identifikovan unosi se u bazu podataka, sa svim informacijama koje o njemu imaju. Ko je, čime se bavi, kojim je protestima prisustvovao, koje je političke orijentacije… Protiv nekih se potom iniciraju prijave po raznim osnovima, pozivaju ih na informativne razgovore, a neidentifikovani, takođe, ostaju „spremljeni“ u bazi dok se i o njima ne prikupe podaci – ispričao je jedan od naših nezvaničnih sagovornika.
