Glavni tužilac haškog suda Serž Bramerc kaže da je, Rezolucija o genocidu u Srebrenici koju je usvojila crnogorska Skupština, odličan dokument, koji kako dodaje, nije neprijateljski korak prema bilo kojoj državi ili narodu. Bramerc je crnogorskom parlamentu čestitao na usvajanju Rezolucije i poručio da bi želio da i druge države, budu jednako hrabre kao Crna Gora i usvoje slične rezolucije.
On je na konferencija „Pomirenje i suočavanje sa prošlošću na Zapadnom Balkanu”, koju organizuje Građanska alijansa, naveo da Rezolucija o Srebrenici adresirala glavna pitanja – prepoznavanja žrtava i genocida i, kako dodaje, jasno ističe da se radi o individualnoj odgovornosti.
„Ovo nije osuda bilo koje zemlje ili naroda ovo je pitanje lične odgovornosti. Želio bih da vidim i druge države da budu jednako hrabre i da donesu Rezoluciju kao Crna Gora. Znam da se to dešava u jednom teškom i složenom političkom kontekstu, ali želim da čestita, Skupštini na tom koraku i taj korak nije neprijateljski prema bilo kome, prema bilo kojoj državi ili vladi, to je ono što žrtve zaslužju, da se genocid nazove genocidom“, zaključio je Bramerc.
Bramerc kaže da su neophodne snažnije reakcije u regionu te da je odgovornost preduslov da se pomirenju da šansa.
Podsjetio je da je Crna Gora otvorila samo nekoliko slučajeva i ponudio crnogorskom tužilaštvu pomoć za rješavanje slučajeva ratnih zločina.
On je podsjetio da je 2019. sa crnogorskim tužilaštvom potpisan Memorandum o razumijevanju kojim im je omugućen pristup potrebnim podacima. Govoreći o presudi Ratku Mladiću, kazao je da je ostalo još dosta slučajeva ratnih zločina da se riješi na teritoriiji bivše Jugoslavije.
On smatra da je presuda Mladiću pokazala koliko je važno rješavanje ovih pitanja, iako je to ponovo podiglo tenzije jer je bilo nezadovoljnih.
Bošnjak: Rezolucija o Srebrenici korak ka pomirenju
Potpredsjednica Skupštine Branka Bošnjak kazala je da je nedavno usvajanje u parlamentu Rezolucije o genocidu u Srebrenicu korak naprijek ka pomirenju u regionu.
Bošnjak je na konferencija „Pomirenje i suočavanje sa prošlošću na Zapadnom Balkanu” kazala da je regionu potrebno pomirenje, posebno jer svi težimo EU integracijama.
„Rezolucija o Srebrenici je korak naprijed, jer sadrži ono što je bilo obolno za neke narode i sadrži odredbu koja kaže da se nijedan narod ne može smatrati genocidnim, već su odgovorni pojedinci“, poručila je Bošnjak.
Navodi i da je pravda spora i selektivna, ali kako dodaje zalagaće se za suočavanje sa prošlošću u Crnoj Gori.
„Mi u Crnoj Gori treba da počistimo svoje dvorište i to će biti pravi iskorak naprijed“, poručila je Bošnjak i dodala kako je Crnoj Gori potreban zakon o lustraciji.
„Ako bude selektivna pravda, onda je to najveća nepravda i tu pomirnja nema. Mislim da je ova promjena vlasti, koliko god teška bila poslije 30 godin zdrava“, navela je Bošnjak.
Proaktivan pristup je potreban za istragu, krivično gonjenje, 👩⚖️suđenje i kažnjavanje ratnih zločina u skladu sa međunarodnim standardima. Ključno je osigurati da žrtve ratnih zločina imaju jednak ⚖ pristup pravdi. Ovo je važan dio procesa pomirenja 🇪🇺🤝 @GACrnaGora @unirmct pic.twitter.com/3vFOOfYzbP
— Oana Cristina Popa 🇪🇺 (@EUAmbME) June 25, 2021
Šefica delegacije Evropske unije (EU) u Crnoj Gori Oana Kristina Popa kazala je da je usvajanje Rezolucije o Srebrenici dobra stvar, zato što se tim osuđuje genocid u Srebrenici.
“Politički lideri imaju obavezu da rade ka tom pomirenju”, poručila je Popa.
To, kako je kazala, podrazumijeva procesuiranje i istraživanje zločina koji su počinje 90-ih.
Od ključnog značaja je da žrtve ovih zločina imaju ravnopravan pristup pravdi.
Ona je kazala da je Crna Gora prošle godine dobila fajlove za 15 slučajeva i da se nada da će biti pokrenute istrage.
Popa je poručila da je važno da Crna Gora sarađuje sa Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove.
Programski direktor Građanske alijanse Milan Radović kazao je da mladi uglavnom ne znaju šta se dogodilo devedesetih godina.
Radović je kazao da se može zaključti da u Crnoj Gori nije proces suočavanja sa prošlošću, nego proces zaboravljanja ratne prošlost.
On je istakao i da je rezultat ovog projekta otvaranje informaciono-dokumentacionog centra.
