Dokument Procjena rizika od katastrofa Crne Gore koji bi trebalo da bude završen za dva mjeseca, omogućiće donosiocima odluka na lokalnom i nacionalnom nivou, da prepoznaju rizike i njihove razmjere s ekonomskog, društvenog i socijalnog aspekta.
To je saopšteno u toku trećeg Konsolidacionog sastanka povodom izrade Procjene rizika od katastrofa Crne Gore, koji je organizovao Direktorat za zaštitu i spašavanje Ministarstva unutrašnjih poslova u Petrovcu.
V.d. generalnog direktora Direktorata za zaštitu i spašavanje, Miodrag Bešović, istakao je da je Procjena rizika od katastrofa Crne Gore jedan od najznačajnijih dokumenata iz čitavog sistema zaštite i spašavanja.
„Sama činjenica da se radi po metodologiji Evropske unije (EU) i da je ta zajednica finansijer naših aktivnosti pokazuje koliko je to u čitavom globalnom sistemu zaštite i spašavanja bitno“, kazao je Bešović.
Rekao je da je zadovoljan kako teče dinamika izrade dokumenta, kao i da će svi zadaci koji su određeni biti završeni na vrijeme.
„Činjenica da na izradi dokumenta radi 94 stručnjaka iz svih oblasti pokazuje koliko smo ozbiljno pristupili ovom projektu. Ovaj dokument će se i u narednom periodu nadograđivati, s obzirom na nove rizike. Mi ćemo dati doprinos kako bi odgovorili na njih i preventivno djelovali, kao i kako bi posljedice rizika bile što manje“, kazao je Bešović.
Načelnik Direkcije za civilnu zaštitu i smanjenje rizika od katastrofa, mr Ljuban Tmušić, rekao je da je do sad završeno dosta kad je u pitanju izrada dokumenta Procjena rizika od katastrofa Crne Gore.
„Izradili smo opšti dio procjene rizika, scenarije za devet grupa pojedinačnih rizika, definisali smo i izradili dokumente koji se tiču multirizika, koje ćemo imati obavezu da u narednih tridesetak dana finiširamo, kako bi nakon toga krenuli sa procesom prevođenja dokumenta i štampanja, kao i organizovanja završnog sastanka“, rekao je Tmušić.
Planirano je, kako je kazao, da dokument bude završen 15. novembra.
„Vrlo smo ponosni na taj dokument, jer onako kako već vidimo njegove okvire, to će biti prvi dokument ovog tipa u Crnoj Gori i biće vrlo upotrebljiv za različite aspekte društva, naročito za donosioce odluka na nacionalnom i na lokalnom nivou. Oni će iz tog dokumenta moći da prepoznaju koji su to rizici koji ugrožavaju Crnu Goru i da vide koje su razmjere tih rizika potencijalno i s ekonomskog, društvenog i socijalnog aspekta u budućnosti“, istakao je Tmušić.
Predstavnica Evropske komisije, Ivona Olhova, putem video veze, zahvalila se velikom broju stručnjaka iz Crne Gore, koji su uključeni u izradu dokumenta.
„Prepoznajemo važnost toga što su uključeni stručnjaci iz različitih oblasti. Nadamo se da će u budućnosti predložiti ideju za novi projekat. Pomno ćemo nastaviti da pratimo napredak u izradi dokumenta“, rekla je Olhova.
Meteorolog i član radne grupe za oblast klimatske promjene, Branko Micev, kazao je da je Crna Gora, kroz hidrometeorološku aktivnost, korisnica velikih usluga kao što su Kopernikus sistem za upozorenje na opasnost od požara i Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena, ocjenjujući da je država sposobna da izgradi kapacitete da ima takav nivo kakav zahtjeva EK.
„Područje Crne Gore je ranjivo na ekstremne meteorološke situacije za koje se smatra da su proizvod klimatskih promjena. Naše područje trpi velike posljedice. Prepoznavajući ekstremnost meteoroloških situacija, definisali smo nekoliko rizika, prioritet smo dali olujno vremenskim nepogodama, hladnim talasima i sniježenim padavima, ali i riziku od ekstremno toplih talasa i ekstremnih sušnih perioda“, pojasnio je Micev.
Rekao je da su tokom izrade dokumenta prepoznali i multirizik koji je povezan u kontekstu olujno vremenske nepogode sa poplavama.
„Ovo su rizici koji su inače u svijetu, na globalnom nivou, prepoznati kao rizici koji nose najveću materijalnu štetu, ali i štetu po ljudski život“, dodao je Micev.
Profesorica na Građevinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore i članica radne grupe za oblast geološki rizici, Jelena Pejović, rekla je da je izrada dokumenta Procjena rizika od katastrofa Crne Gore veoma važna, navodeći da od 1979. godine nije rađena nacionalna procjena rizika od zemljotresa.
„Projekat je veoma značajan, jer ga finansira EK, što nama iz naučne zajednice predstavlja zadovoljstvo iz razloga što imamo mogućnost da primjenimo najsavremenije evropske metodologije za izradu procjene rizika i na taj način da dobijemo dokument koji će biti uporediv sa sličnim dokumentima iz zemalja okruženja, kao i iz ostalih evropskih zemalja“, kazala je Pejović.
Konsolidacionom sastanku je poslednjeg dana prisustvovala ministarka odbrane i članica radne grupe za izradu Procjena od katastrofa Crne Gore Olivera Injac.
Evropska komisija tj. Generalni direktorat za civilnu zaštitu i aktivnosti humanitarne pomoći odobrila je Crnoj Gori finansiranje ovog projekta.
